Dušan Miljković 1898-1941.god.
Dušan LJ. Miljković, rodom je iz sela Vitovnice, u blizini Petrovca na Mlavi. Rođen je 1898. godine, u mladosti odlazi u svet i svoje školovanje nastavlja u Francuskoj, gde uči gimnaziju u mestu Sen Žan. U tom francuskom mestu Miljković uči Srpsku gimnaziju u Bolijeu. Tamo je i maturirao. U Srbiju se vraća 1919. godine. Svoje usavršavanje nastavlja na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Po završenom fakultetu i dobijanju stručne diplome, dobija zapošljenje u Građevinskom odseku Oblasti požarevačke sa sedištem u Požarevcu. Kasnije kao oblasni inžinjer u svojoj struci dobija, šansu da 1928. godine položi državni ispit u Ministarstvu građevina, kao specijalnost za građenje gvozdenih mostova. Svoje prve poslove u struci inžinjera dobija već 1928. godine gde se u selu Boževac postavlja kamen temeljac za novu školu. Svojim radom bio je često angažovan za gradnju školskih zgrada u Požarevačkom okrugu.
Pored ovih poslova inžinjer Dušan Miljković, ostavlja svoj trag i u izradi planova, za urbanizam, gde skica Okružnog zdanja u varoši Požarevac 1930. godine nosi potpis inžinjera Miljkovića. Već naredne 1931. godine, gradnjom gvozdenog mosta na pruzi između Požarevca – Petrovca, u mestu Malo Crniće preko rečice otoke Orlovače, koja je imala svoj značaj jer se spajala sa rekom Mlavom, inžinjer Miljković igra značajnu stručnu ulogu i u svojstvu postavljen je za Nadzornog inžinjera za izvođenje samih radova. Po završnim radovima na kraju 1931. godine most je od strane komisije primljen, i sam rukovodilac gradnje gospodin Miljković, je uspešno pohvaljen na izuzetnom znanju i revnosti u svojoj struci. Među mnogim poslovima kojim je rukovodio, treba spomenuti i gradnju projekta za vodovod u Poljoprivrednoj školi u Požarevcu.
Kao inžinjer u struci od strane Tehničkog odeljka u Požarevcu, vršio je dužnost nadzornog inžinjera pri gradnji crkve u selu Velikom Laolu u opštini Petrovac na Mlavi. Posebno treba istaći njegovu plemenitost kao darodavca prilikom osvećenja pomenute crkve avgusta meseca 1932. godine, kada u spomen na počivšeg oca Jovana Miljkovića, daruje crkvi, pribor za Svetu Tajnu Pričešća, u sumi novca od 2.500. dinara, a sve za vernost svojem kraju i samom mestu rođenja, selu Vitovnici gde mu i otac Jovan Miljković na groblju počiva večni sanak. U svom poslu i samim obavezama koje struka nosi gospodin Miljković se kasno oženio u svojoj 34. godini života. U brak stupa sa gospođicom Radmilom Prvulović, ćerkom uglednog zanatlije Voje Prvulovića iz Požarevca. Te 1932. godine tačnije 20. novembra, venčao se i slavlje je bilo u hotelu „Berza” u Požarevcu. Sam čin crkvenog venčanja obavljen je u požarevačkoj Sabornoj crkvi. Već 1937. godine, inžinjer Dušan LJ. Miljković, podnosi ostavku na rad u državnoj službi. Ukazom kraljevskog namesništva, a sve po predlogu ministra građevina, njegova pismena ostavka je uvažena. U momentu ovog čina kada za njega prestaje rad u državnoj službi gospodin Miljković, bio je na mestu tehničkog savetnika pete grupe i njegovo radno mesto bilo je u zavičajnoj varoši pri sreskom Načelstvu u Petrovcu na Mlavi.
Svoj dalji život i rad nastavio je po svom životnom putu.
Ovozemaljski život je okončao tragično. Stradao je u putu, u vozu koji je saobraćao Smederevo – Velika Plana. Tragedija je bila dana 5. juna 1941. godine, u Smederevu. Njegovo odredište tog dana trebalo je biti Mala Krsna. Voz je tada kasnio i eksplozija municije bila je snažna i iz nje je ostao jeziv trag, a u tom vihoru nestao je i život znamenitog čoveka iz sela Vitovnice u Mlavi, gospodina Dušana LJ. Miljkovića. No kako uvek i biva po smrti čoveka, ostaju da žive samo njegova dela, a dela inžinjera Miljkovića su besmrtna, jer nam u pisanim tragovima govore o njegovim delima, a same građevine još žive i prkose vremenu jer su građene umom i stamenim rukama inžinjera Miljkovića, znamenitog Vitovničanina.
Ovaj mali mozaik mog pisanja je svedočanstvo da su dela besmrtna a ljudi samo cvetovi u delima Gospodnjim.
Za ovaj pisani odeljak, koristio sam tekst, gospodina Dragana Feldića pod radnim naslovom „Tehnički Odeljak u Požarevcu i njegovi inžinjeri” koji je objavljen u Zborniku radova Narodnog muzeja „Viminacijum” broj 13 –14, objavljen 2003. godine, na stranicama, 199 – 209. u Požarevcu. Treba napomenuti da je gospodin Dragan Feldić, vrsni arhitekta, koji je svojim pisanim radom otrgao od zaborava mnoga dela i sačuvao za pokolenja. Ja mu se ovom prilikom zahvaljujem, što mi je stavio na uvid da sačinim biografiju o ovom Mlavskom vitezu na polju inžinjera.