Bugarski prepad koji je bio noću između nedelje i ponedeljnika, 16. i 17. juna izvršen je na najpodliji način. Time je počeo Drugi Balkanski Rat. U nedelju 16. juna bugarski oficiri iz Štipa pozvali su naše oficire sa Ježevog Polja na zakusku i pivo. Da se rekoše, bratski provesele, pošto je opasnost rata minula. U razgovoru i gozbi proveli su nekoliko časova. Bugari su bili preko mere ljubazni, iako nije običaj u njih. „Bratski“ su ispratili naše oficire i najljubaznije im poželeli laku noć i doviđenja, da samo nekoliko sati posle toga, uoči ponedeljnika oko 10. časova i 40 minuta noću, predvođeni onim istim „ljubaznim“ oficirima, izvrše prepad na naše trupe koje su bile na Ježevom Polju i na položajima pred Krivolakom. U iskralj petra prvito vreme jedna bugarska divizija iz armije generala Ivanova učinila je prepad na Valandovo i položaje pred Đevđelijom. I ta im je prevara, na žalost i uspela. Mnogi naši vojnici platiše glavom svoju dobrodušnost i poverljivost. Borba se raspršila na svim linijama. Pukovi se razviše za borbu. Ježevo Polje, poorano od šrapnela i ručnih bombi, zasejano je leševima bugarskim, iz kojih je nikla grdna sramota njihova. Srpska vojska pokazala je čuda od junaštva. Ne zna se koji je puk bio hrabriji a u tome su velikog udela imali hrabri sinovi Mlave i Homolja svrstani u 9. peš. puku I i II poziva peš. puk. I i II poziva i 4. prekobrojni puk Dunavske divizije.
Dragi moji Srbi,
dogodilo se ono čemu se nikad nisam nadao. Bugari, naša braća po krvi i veri, naši saveznici, zaratiše na nas bez objave rata. Proliše krv svoje braće svojih saveznika i nečovečno pobiše naše ranjenike. Rasekoše mačem savezni ugovor i uništiše prijateljstvo i bratstvo. I evo već osam dana kako se na Ovčem Polju, po Makedoniji i na starim granicama naše otadžbine bije ljuta bitka i lije bratska krv. Zgranuše se junačka srca zadrhtaše seni palih Srba na Jedrenu! Bugari zaboraviše srpsku i bratsku pomoć, zaboraviše prolivenu krv i pale junake na poljima Trakijskim! Pružiše Slovenstvu i kulturnom svetu odvratni primer neblagodarnosti i gramžljivosti. Nebratski postupak bugarskih napadača mene je duboko potresao. On je povredio moja iskrena slovenska osećanja. Odgovornost za ovaj vojnicizločin prema Slovenstvu i čovečanstvu neka podnese onaj, koji ga je izvršio. I zašto sve to? Za to, što neće da se bratski, mirnim putem, raspravi spor o deobi! Za to da nam otmu naše tekovine, našu dedovinu, zemlju Nemanjićsku, koje zaliste svežom krvlju i oslobodiste i povratiste Srpstvu. Seni naših palih viteških boraca u ovom slavnom ratu, pozivaju vas, Srbe, i zaklinju da ih osvetite. Od te napasti branimo se zajednički mi i naši verni i junački saveznici Grci; s nama brane srpske zemlje naša hrabra i viteška braća, Crnogorski Sokolovi. „Životni interesi Otadžbine nagnali su Mene, i ako teška srca, da pozovem Moju hrabru vojsku, da se požrtvovanjem i junaštvom pokaže dostojna heroja slavnih pobeda na Kumanovu, Prilipu, Bitolju i Jedrenu. Neka Mojim dragim vojnicima Bog i sreća junačka u pomoć budu u ovom žalosnom, ali nama nametnutom ratu.“
U Beogradu, 25. juna 1913. god.
Loading ...