Lov i lovstvo

Vitovnica sada ima oko sedamdesetak aktivnih kuća sa 300. stanovnika. Selo se prostire sa površinom od oko 2.716 hektara, od te površine samo područje Tresta zauzima oko 103 hektara šume koje drže „Srbija - Šume”. Na udaljenosti od sela nalazi se najviša tačka nadmorske visine „Kobilj - glava” terena Lovačkog Udruženja Trest – od 778.m. Ovasekcija od 1991. godine je samostalna, a do pomenute godine je bila udružena sa sekcijom iz sela Melnice. Od divljači na ovim lovnim terenima postoje, divlje svinje, srndaćka divljač, fazan, jarebice kamenjarke, divlji golub –grivaš, zec, ima ivukova, lisica i jazavaca. Lovci sela Vitovnice koji su bili začetnici lovau selu i koji su imali u tom vremenu moderne lovačke puške,što je bila velika retkost. Ovaj primer lovstva i vremena u kojem se pominje broj lovaca u selu Vitovnici. Brojčanost od preko trideset aktivnih lovaca od 1920. godine je primer razvijenosti lovaca na prostorima Vitovnice.

Ловци који се налазе на јединственој старој фотографији из 1918. године које је мештанин Витовнице сачувао од свог претка говори, да су лов и ловци били: Мијајло Пајан, Светолик Лазаран, Жарко Штрбан, Сима Петровић, затим Петар звани Шикан, и много других. Фотографија сведочи да су поменути ловци имали и добре керове за лов.Оружани лист, као документ о поседовању ловачке пушке је прави раритет који је сачуван од 29.3.1920. године, на име Драгољуба Ј. Петровића, из Витовнице, срез Млавски, област Пожаревачки, под бројем 254. Издат је од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, са седиштем у Петровцу. У овом листу поменути Драгољуб је поседовао ловачку пушку двоцевку. Дозволе за лов ловца Драгољуба Ј. Петровића, такође датирају из двадесетих година XX в. Од одобрења под владом Александра Карађорђевића, Петра II Карађорђевића до оне из 1949. године када је земљом владао Јосип Броз. Сви ови подаци потврђују један дуги низ деценија ловствана терену села Витовнице. Поред тога што су Витовничани били родољуби, и добри ратници у ратовима тако су били и ловци у миру, бранећи своја стада од упада вукова у торове својих тада великих стада оваца. Био је и велики број дивљих свиња које су у потрази за храном упадале у њиве и забране и уништавале летину. Ловци су се бранили оружјем. Ово је велики и значајан пример који је сачуван за поколења које трају и долазе у Витовницу. Ову вредну архиву ловства и документације са фотографијом брижно чува мештанин села Витовнице, са поносом као реликвију своје куће господин Милан Пауновић, са својом супругом Загорком.

Lovci koji su lovili nakon drugog svetskog rata sve do 1985. godine su imenom i prezimenom: Milan Buzejić, Žarko Tomić, Jeremija Arsenijević, Petar Lalić, Tihomir Grujić, Dragoljub Pajić, Dragutin Grujić, Milan Janković, Vladimir Jenić, Sima Petrović, Petar Vasiljević, Vujica Jovanović, Vojislav Jovanović, Vojislav Nuculjević, Božidar Novaković, Miloš Milošević, Vojislav Milošević, Vladimir Filipović – kafedžija, Paunović Dragoljub, Nikolić Krsta, Petrović Tihomir, Lalić Jovan i Jenić Vojislav. Lovci iz Vitovnice koji su bili članovi sekcije, a koji ne love, ili se preselili u druga mesta stanovanja: Miroslav Jovanović, Stevanović Stojadin, Vojin Novaković, Jenić Ljubomir, Stepanović Vlada, Dulkanović Radiša, Lalić Ljubče.

I  II

Idi na početak stranice