Odevanje i narodna nošnja
Selo Vitovnica u opštini Petrovac na Mlavi, karakteristično je po odevanju i nošnji od mnogihdrugih naselja u ovoj opštini.Meštani ovog sela su u svojim naseobinama kako u kućama, tako i po salašima u prošlim vremenima su se oblačili
prosto i praktično. Zbog udaljenosti salaša, bačija i dužeg pešačenja donjihtražilo je i različito odevanje, laganije za letnji period itoplije odevanje za hladnije dane i zimu, koja ovde stiže ranije no u selima u ravnici. Odelo XIX i do druge polovine XX veka, najčešće je bilo šiveno i tkano. Tkanoi šiveno od konopljinog platna, za letnji period, a od valjanog sukna i za svečane dane od čoje za hladnije dane i zimu. Odelo se sastojalo od veša, košulje i gaća od težine, platna, pa do čakšira – pantalona, i gunja koji su šiveni od sukna. Poslovi muškaraca i žena u letnjim danima kada se mnogo kretalo i radilo, muške odrasle osobe su nosile preko gaća i pojas u narodu zvane "kanice" koji im je stezao struk pri radu. Žene su takođe preko lanenih dugih košulja struk stezale "kanicama".
Za vreme kosidbe livada i žita muškarci sela Vitovnice su bili obučeni u širokim i dugim gaćama, a preko leđa im je bila duga težinjava i širokih rukava košulja. Za pojasom prikačen za kanice obavezno je išao "ćok" u kome je bio brus za oštrenje kose. U tom pojasu je bio zadenut i nož bez koga ni jedanžitelj sela nije izl
azio na polja ili bačije. Na nogama su bili obuveni u svinjskim kožnim opancima i to od neštavljene kože, takozvane "presne kože" sa opšivenim oputama. Ovakva obuća jepravila smetnje pri hodanju zimi. Zimi su meštani oblačili jeleke gunjeve sašivene od sukna i šajka. Spomena je reći da se sukno za ta odela valjalo u sopstvenim valjavicama koje su bile izgrađene na samoj reci Vitovnici. Čakšire muškaraca su bile rađene od grubog surog sukna, koga su žene iz ovog sela tkale na razbojima. Muškarci su nosili duge i tkane čarape zimi i preko njih na prednji deo stopala navlačili nazuvice. U opancima zarad grejanja nogu stavljali su "potpetače". Opanci kod ovih seljaka sa vlaškim življem je jedan od najlošijih odevnih predmeta.
Muškarci su zimi preko košulje bili odeveni grudnjakom od štavljene ovčije kože, a preko toga seoblačio kožuh ili gunj. Na glavama meštana nosila se šubara, koja je štitila glavu od zime. Karakteristično je da se u Vitovnici sva odeća nosila i šila
od belog sukna, koje je i plenilo lepotom odevanja Vlaha u ovom selu. Žene u Vitovnici su nosile debele suknje, zvane "namicaljke" koje su bile duge vitovnicanke_nekada do kraja lista na nogama. Ispod suknji su oblačile duge lanene košulje. Kosa im je bila sakupljjena, žene su nosile kosu opletenu u spletove. Na nogama žene i devojke su obuvale vunene čarape do kolena koje su vezivane vrpcom ili "štrufnom". Čarape su bile ofarbane obično postojanim tamnim bojama. Letnja garderoba žena u tim vremenima XIX i sredinom XX veka, nošene su duge i bele i široke košulje, opasane kanicama. Preko toga su opasivale kecelje bogato izvežene i to četvrtastog oblika. Od ukrasnih predmeta žene su nosile prstenje, grivne, a oko vrata bogate niske zlatnih dukata, kecelje su bile opasivane i sa prednjeg i zadnjeg dela tela.