Sahrane i pomeni

SahranaKada neko umre u selu Vitovnici, bilo da je muškarac ili žena. Prvo se pokojniku ili pokojnici pali sveća od prisutnih lica koja se zateknu kod pokojnika u trenutku smrti. Muška lica u kući ili dvorištu skidaju kapu sa glave. Žene počinju da zapevaju uglas i tako oglašavaju selu da je nastala smrt u toj kući. Takvo oglašavanje daje znak da je bolesnik na samrtnoj postelji ispustio dušu, završio svoj ovozemaljski život. Odma se pali i kućno osvetljenje po sobama i ispred kuće i ne gasi se dok se upokojeni ne sahrani na groblju ili porodičnom groblju, koji je ovde kod vlaha ostao tradicija da se umrli sahranjuje u gradini ili svom voćnjaku. Muška lica koja putem prolaze pored kuće pokojnika ili pokojnice, u znak žalosti skidaju svoje kape ili šubare tako odaju saželjenje prema umrlom.


Zatim počinje priprema u samoj kući pokojnika, prvo se mrtvac okupa, obriše čistim peškirom, zatim se obuče u čistu odeću i odeća se najpre okadi kadeonicom. Obaveštavaju se bližnji i rodbina, koji ne žive u istom selu za dan sahrane umrlog. Pokojnik se obučen polaže na veliki kućni sto, pod koji se stavlja lep ćilim ili prekrivač. Zatim se kupuje sanduk, od drveta sagrađen, ranije su sami tišleri gradili sanduk za mrtvaca na licu mesta u kući pokojnika. Mrtvac se polaže u mrtvački sanduk i ponovo postavlja na stolu. Pored glave umrlog, stoji veći zemljani sud napunjen peskom u kom stoji sveća koja je namenjena umrlom, svo vreme žena iz komšiluka čuva sveću i na nju pripaljuje nove sveće koje meštani i bližnji pale za pokoj umrlog. Bližnji iz kuće angažuju komšije koje će da rade i pripreme sahranu za sutrašnji dan kada se pokojnik sahranjuje. Uveče u kuću dolaze rođaci koji daju saučešće porodici umrlog i koji ostaju na dežurstvu celu noć u sobi gde je pokojnik. Takođe svetlost i sveća gore bez prestanka.


Familija i bližnji odlaze u varoš i kupuju crninu u koju se sutradan ujutru svi koji žele da žale umrlog, najpre se crnina namenjuje, sa imenom pokojnika i rođaci primaju preko stola i celivaju odeću, košulju ili pantljiku – mašnu, ili žene crnu maramu i oblači se crnina.. Dalji rođaci običaj je da žale pokojnika četrdeset dana, a bližnji i ukućani cele godine. Ima slučajeva ako je stradao ili umro mlad momak ili pak devojka njegovi roditelji ili bliža rodbina nose crninu tri godine ili do kraja svog života. Ujutru žene i rodbina u prvu zoru kad se i petlovi oglašavaju, počinju da zapevaju na vlaškom i nariču sa imenom umrlog i tako obznanuju selo da je u kući umro neko od porodice. Ujutru pre izgrevanja sunca, na mesto gde se umrli sahranjuje, obično je to seosko groblje, u kuću dolaze četiri zdrava i jaka čoveka, koji su već određeni da kopaju raku, pale sveće pokojniku, doručkuju i sa članom iz kuće kreću sa priborom za kopanje na groblje, gde se obeležava mesto za raku. Raka se najpre kadi i onda se pristupa kopanju. U isto vreme određeni muškarac odlazi po barjake u crkvu, u manastir Vitovnicu i od starešine uzima barjak koji se donosi u dom pokojnika i stavlja se ispred kuće. Ovaj se barjak nosi za vreme sahrane pokojnika u povorci.


StagNa kuću se ujutru na crnom, svilenom ili satnenom platnu ispisuje ime umrlog kao godina rođenja i dan smrti. Taj se barjak stavlja na kapiju ulaznu ili na zid kuće u kojoj je pokojnik živeo. On tu ostaje čitavu godinu dana. U kući se sprema hrana za sahranu, zavisno od dana ili posta, mrsna ili posna hrana. Meštani dolaze oko podne i pale sveće za pokoj duše umrlog i kade kadeonicom pokojnika. Često se donosi i rakija ili kakva ponuda koju naminju takođe pokojniku i preko njegovog sanduka predaju domaćici iz kuće. Oko popodneva, u kuću stiže do skoro zaprega sa kolima, a sada traktor i pred kućom se čeka opevanje pokojnika od strane sveštenika koji dolazi i vrši činodejstvo opelo. Narod se okuplja, krsti se i govori „Bog da mu dušu prosti”, a sveštenik čita „večnaja pamjat”.


Ukućani takođe se opraštaju prilikom iznošenja mrtvaca iz kuće. Četiri već određena čoveka, kojima se o rame kače peškiri iznose pokojnika u sanduku i postavljaju na zapregu ili na prikolicu traktora i sveštenik još jednom čita kraće opelo. Zatim se povorka kreće ka groblju sledećim redom: Nosilac barjaka i krsta idu na čelu kolone kao i drvo koje je posečeno ili izvađeno iz zemlje sa žilama, a na njemu su zakačeni svi darovi, koje će se na groblju podeliti kao žal familiji. Drvo je sa granama da bi se na njega privezali Sahrana svi darovi i kudeljice vune.Napred ide krstonoša, zatim sveštenik koji na prvojraskrsnici zaustavlja povorku i očita nekoliko reči iz opela. Zatim ide zaprega sa telom u sanduku pokojnika, za njom bliža rodbina sva u crnini, a iza njih ostali meštani, prijatelji koji dođoše na sprovod pokojnika. Ukoliko povorka prolazi preko reke i ako postoji most sa umrlim licem se nosi i daska u prikolici i ona se kadi i na istu dasku se stavlja novac i naminje se rečima da se umrlom plaća prelaz preko reke. U isto vreme to obavlja žena koja je za to zadužena ona zaobilazi celu povorku sa kadeonicom i povorka nastavlja put.


SahranaNa samom groblju je već iskopana raka i ozidana i spremno čeka da sveštenik očita opelo okadi raku, zatim u nju baca staklo sa vinom. Čim se opelo završi počinje opraštanje najmilijihod pokojnika ili pokojnice, ljubi mu se ruka i u ruku stavlja sitan novac za put u onaj svet. Grobari vrengijom spuštaju sanduk koji zatvaraju poklopcem u raku. Pravilo i običaj nalažu da se sanduk spusti i ne pomera više. Zatim se pokraj glave umrlog stavlja u zemlju groba krst i voćka, koja je obeležje groba. Grob se zatrpava zemljom. Mlađe dete na grobu služi koljivo koje je spravljeno od žita. PomanaSvi uzimaju koljivo i bacaju sitnu zemlju u grob umrlog i još jednom govore reči „Bog da mu dušu prosti”. Najbliži koji su radili, pomagali oko sahrane uzimaju poklone sa voćke. Zatim se pozovu svi učesnici povorke da dožu na večeru u kuću umrlog. U vreme dok je povorka na groblju u kući umrlog posluga sprema stolove, klupe i hranu koju stavlja na stolove i čeka se dolazak za večeru, iznose se tanjiri, kašike, viljuške i noževi. Ispred kapije gde je umrli živeo žena čeka sa kofom mlake vode i peškirom, i svi koji ulaze u dvorište kuće pokojnika umivaju triput ruke i brišu peškirom, žena izgovara ime umrlog ili umrle, a gosti ponovo govore „Bog da mu dušu prosti”. Tako svako ko dolazi na večeru mora oprati ruke.


Pre samog postavljanja večere u kući sveštenik čita večeru i spominje ime pokojnika. Ako je večera mrsna, iznosi se pred goste sveća umrlog i glava od praseta,i krstuš kolač, kao i koljivo, a ako je posna hrana, riba, beli luk, sveća, koljivo i krstuš kolač od brašna. Takva hrana i sveća prođe kroz celu okupljenu pored stola narodnu čeljad, koji stojeći odaju još jednom pomen pokojniku.Naminjanje mrtvima Kad ovo prođe neko od ukućana ili sveštenik daju znak da se svi prisutni prekrste i da sednu i večeraju.Večera se okadi kadeonicom i tamjanom. Grobari sede na čelo stola i oni prvi lome krstuš i prvi daju znak za večeru. Zatim se na stolu pale sveće u babicama i tako gore svo vreme večere. Babice se stavljaju guste jedna do druge i posle večere svako ispred sebe uzima babice i stavlja u torbu i nosi svojoj kući. Kad se večera završi neko daje znak i svi odjednom ustajui krećukući. Na stolu je pored hrane poređana i proja. Na stolovima ostaju samo sudovi. Uvek ostaju određeni broj ljudi za drugu večeru, kao i za poslugu koja sluša na sahrani. Posle sahrane umrlog, svako se veče ili dok traje dan, ide se na grob i okadi se i položi se cveće na krst i to traje sve do daće, četrdeset dana pomen. Za sahranu umrlog se ne zna za koliko osoba treba spremiti ručak, ako je pokojnik, bio poznat čovek, ili žena, ili mlad ili mlada, onda dolazi celo selo na večeru, sprema se jelo u velikim količinama.


Četrdesetodnevni pomen umrlog lica, sprema se na sledeći način:
Vlaska pomanaOdređuje se koliko se glava treba spremiti za pomen, svaka glava znači gomilu babica što mora biti po broju, 44 babice, i 4 veća, 2 bušna i 2 nebušena leba. Kad se umrlom daje 40 – dnevni pomen, onda se daje i ranijim umrlim iz kuće, kao dede, babe, ocu, majci, isto se sprema i za njih. Svima se daje 44. komada babica, plus 4, pluspiće, vino, rakija, sokovi. Zato se i zove Vlaška pomana, jer se troše ogromna novčana sredstva. Isto se spremaju i torbe, koje se pune sa babicama, kao i 1 veća, u nju se stavljaju slatkiši i druge sitnice, torba mora biti puna, uz nju ide i štap od lešnikovog drveta,navodno da umrli na onom svetu se odbrani od onih kojima nisu namenjene pomane – daće.Tako se najbližoj rodbini i prijateljima daje po jedna torba puna đakonija i hrane. Pola godišnji pomen, na isti način se ponavlja, kao i odlazak na groblje, i sama večera, sada se namenjuje i svečano odelo koje prima najbliži rođak, odelo se postavlja na krevet i namenjuje, kadi, na krevetu gde je pokojnik ležao za života.


Na godišnji pomen sa kuće ili kapije umrlog  se skida barjak i nosi na grob i stavlja se na krst. Isto se ponavljaju babice, i torbe, samo se sada  pored hrane, i poklona, povećavaju se glave, gomila babica, i gosti se pozivaju u istom broju. Za jednu Pomanu, u proseku se sprema oko 400 babica, 20 komada većih kolača od hleba, plus proja, kolje se veća svinja ili ovca, a gosti dolaze samo pozvani, familija, prijatelji i tako se večera i obilazi grob umrlog, gde svi pale sveće pokojniku, a po pravilu i običaju, ukućani obično za godišnji pomen postavljaju i kamen na grobu pokojnika kao znak obeležja umrlom.Vitovnicko groblje Običaj je kod meštana – Vlaha u selu Vitovnici, da se svake godine na dan, sreda pre Uskrsa, izlazi na groblje. Sva domaćinstva tada odlaze u posetu grobovima svojih najmilijih koji su sahranjeni na groblju. Tada se sprema hrana i na grobu se postavlja, kadi, pale sveće i namenjuje se. Sve je to uoči Velikog četrvrtka svake godine, kao dan mrtvih kod meštana sela Vitovnice u Mlavi. Svi ovi obredi i običaji su se zadržali do danas u Vitovnici.

Share on FacebookShare on TwitterShare on Myspacehttp://www.vitovnica.rs/wp-content/uploads/2012/01/sahrana2_lrg-e1326613230993-150x112.jpgSubmit to StumbleUponShare on LinkedInSubmit to redditDigg This+1Flattr this!Share on TumblrPin it on PinterestShare on Xing
 

Zatvoreno za komentare.