Uskrs

Uskrsnja jajaVeliki praznik Uskrs je dan kada se u crkvama skidaju dveri, na oltaru kao simbol pobede Isusove i otvaranje rajskih vrata. Toga se dana u crkvi pevaju pesme radosti i veselja. Ljudi jedni druge pozdravljaju sa radošću i osmehom, pozdravom „Hristos vaskrse” a drugi odgovaraju „Vaistinu vaskrse”. Farbana jaja se postavljaju na svečanu domaću trpezu. Na stolu domaćica iznosi kolače i mnogo hrane i posluženja.
Prvo crveno ofarbano jaje se čuva simbolično kao čuvarkuća. Jer je radost i začeće novog života svake porodice koja slavi Uskrs. Ovdejeostala tradicija da svaki gost koji dođe tog dana u kuću se daruje jajetom. Običaj je da se staro farbano jaje od prošlog Uskrsa se baca preko kuće a na njegovo mesto stavlja se novo jaje – čuvarkuća. Još se ovde čuva način farbanja jaja sa voskom, nekuvano guščje jaje se šara sa perom od guske umočeno u vruć rastopljen vosak i crtaju se simboli ptice, životinje i cvetovi, tako se posle vosak kuvanja u varailu brisao a na jajetu su ostale bele šare. Ručak je tog dana bio bogat i raznovrstan.

Uskrsnja jajaVaskrs ili Uskrs je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusovo vaskrsenje (uskrsnuće) iz smrti. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.
Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, kojim se izražava radost, zbog konačne pobede sina Božijeg, nad smrti i progonstvom. Po tumačenju nekih protestanata, ne Vaskrs nego Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrti a ne njegovim vaskrsenjem, oslobodilo grehova. Ali, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu, smrt pobeđuje tek svojim vaskrsenjem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Vaskrsa. Vaskrs i vaskrsenje su crkvenoslovenski nazivi, dok su Uskrs i uskrsnuće narodni oblici.

Spasovdan

SpasovdanSpasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa. Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40 dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: „Idite po svemu sveti i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.“ Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli prenijeti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruka Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo – Uznesenje, tako se je, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.

Djurdjevdan

DjurdjevdanNa dan Đurđevdana meštani Vitovnice ne rade, onom kome je slava dolaze mu gosti. Žene ustaju ujutru rano i umese bušnu pogaču – kolač. Ova se pogača pravi i mesi od običnog testa i peče se u tepsiji. Pogača je u obliku venca i ima svoje simbolično značenje za bačije. Žena stavlja u kotaricu pogaču, leskovu granu, selin, jorgovan i metalni novac i sve to ponese na obor ili tor gde se muzu ovce.
Običaj je da se prvo pomuze ovca čije će se jagnje zaklati, a zatim se muzu ostale ovce. Domaćin tog dana zakolje jagnje, sredi ga i stavlja ga na ražanj i peče na simboličnoj vatri sve uznak običaja i vere. Žene u tom danu u brdu uzaberu ljiljak, mlado zeleno lišće bukve, kao i leskovo pruće i njime kite svoje ulazne kapije na dvorištu, kao i kapije na salašima u brdima Vitovnice. Vrata na štali se takođe kite. Od leskovog pruta se napravi krst, tako što se odseče parče pruta i istanji, zatim se nožem probode prut na pola i kroz njega provuče se. Običaj kazuje da se na dan Đurđevdana ovaj prut simbolično stavlja uspravno na kapiju, na ovratinu njive, na štalu i u gradini gde će se sejati bašta. Ova jutrom spremljena pogača se odmah ujutru pojede na gladno srce tako da se ništa više do ručka ne jede. U podne se okupe sva čeljad i ako kuća slavi i gosti i tada se svečano ruča ispečeno mlado đurđevsko jagnje, a domaćin na glavi tog dana nosi ispleten venac od bilja i šumskog cveća, kao simbol napretka i plodnosti cele kuće. Mlade žene i devojke se tog dana krišom u reci kupaju i misle na ljubav, jer od đurđevdana sve buja pa i potoci reke, koja počinje da živi hirovitim šumom. Žene takođe na glavi nose manje venčiće i često njima trljaju svoje grudi da im se povrati moć i snaga.

Vidovdan

VidovdanVidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana  slavi crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika

Vidovdan je za državni praznik proglašen 1889. godine, na 500. godišnjicu Kosovskog boja, kada je upriličena i proslava miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovica u manastiru Žiči. Kao nacionalni praznik opstao je sve do dolaska komunista na vlast.

Vidovdan je najvažniji datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i zajedno sa svetosavljem jedan od temelja kolektivnog identiteta Srba. To što su se kasnije na ovaj dan odigrali mnogi važni dogadjaj samo je pojačalo njegovu važnost u svesti srpskog naroda. Bitka na Kosovu sa svim svojim mitovima i stavrnim dešavanjima odigrala se 28. juna 1839, Gavrilo Princip ubio je Franca Ferdinada, koji je mislio da ce dolaskom u Sarajevo na Vidovdana poniziti neposlusne Srbe u Austrougarskoj. Rezolucija Informbiroa 1948. godine doneta je 28. juna. Slobodan Milošević na Gazimestanu započeo je svoju vladavinu koja je trajla 11. godina. Nakon samo 12. godina Milosevic je izrucen antisrpskom sudu u Hagu.
Jugoslavija je krenula u neizvesnu buducnost 28. juna 1919. godine kada je okoncan Prvi svetski rat, dok je dve godine kasnije kralj Aleksandar Prvi Kradjordjevic doneo Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Jugoslavija je takodje prakticno prestala da postoji 28. juna 1990. godine kada su Hrvati amandmanima na Ustav Hrvatske Srbe proglasili nekonstutivnim narodom ove republike. Dok je 2006, Crna Gora postala samostalna država, otcepivši se od preostale SRJ.
Dakle Vidovdan je u Srpskoj istoriji imao veoma vaznu i presudnu ulogu za Srpski narod, tako da ko god pokusavao da umanji njegovu vaznost morace da negira postojanje cele jedne nacije i istorije.

Share on FacebookShare on TwitterShare on Myspacehttp://www.vitovnica.rs/wp-content/uploads/2012/01/uskrsnja_jaja_lrg-e1328027359339-112x150.jpgSubmit to StumbleUponShare on LinkedInSubmit to redditDigg This+1Flattr this!Share on TumblrPin it on PinterestShare on Xing
 

Zatvoreno za komentare.