Žitije starca Tadeja II
Tako se zatekoh kod manastirskih kapija i videh jednog iskušenika i upitah ga: "Jeli tu starešina manastira?". Tu je - odgovori mi on. Hoćeš li me odvesti kod njega - upitah ja. I odvede me iza koša. Tu vidim, starešina pripojasao mantiju, izuo se i gazi blato pomešano sa plevom. Pogleda me i kaže: "A, ti hoćeš da budeš monah!". Hoću - kažem ja. Svetog je života bio arhimandrit Amvrosije. Pa doboro - kaže, evo ja spremam banju za bratiju. Banja je prostorija sa ležištem za kazan pokraj kog se nalaze kamene ploče. Ispod kazana i ploča gori vatra. Kada voda uzavri kamene ploče se usijaju, tada jedan monah uzima vodu iz kazana i njome poliva usijane ploče. Tako se čitava prostorija puni parom. Ja sam teško podnosio tu paru jer bio slab na plućima. Morao sam da kleknem na pod, gde nije bilo pare.
Odvedi brata da se malo potkrepi i podaj mu keliju da se malo odmori, jer uveče će biti bdenije a on nije naučio na naše dugačke službe - reče Otac arhimandrit Amvrosije i iskušenik me odvede u keliju da se malo odmorim. Uveče je počelo bdenije, počinje u šest i do jedanest časova traje. Svakog dana su služili Svetu liturgiju i puno pravil0. Kada je došao ponedeljak, Otac arhimandrit me poziva i pita: "Jel ti se dopada naš život? Hoćeš li da ostanieš kod nas"? Dopada mi se - kažem ja, hoćeš li da ostaneš - pita on, hoću - rekoh. Dogovorio sam se ocem Pavlom (otac Pavle je bio Bosanac, stariji čovek već oko sedamdeset godina, on je u mlađim godinama otišao u Ameriku i tamo dugo živeo, vratio se i došao u manastir Gornjak, gde se zamonašio) on čuva vinograd. Kod vinograda ima jedna zgrada, tamo on spava. Ti ćeš ići da čuvaš vinograd, a otac Pavle će sići u manastir da pomogne bratiji, pošto je on iskusan monah. I tako sam ja ostao u manastiru Miljkovo.
Otac Arhimandrit Amvrosije bio je za vreme revolucije prostreljen kroz grudi i stradalo mu je plućno krilo. Nikad to nije zalečio, a rana je izazivala tuberkulozu i on se kao mlad čovek upokojio. Bio je učenik čuvenih staraca iz Optinske pustinje, a posebnu ljubav imao je prema Amvrosiju Optinskom, koji ga je postrigao u monaški čin. Iz njega je izbijala izrazita ljubav, neverovatna i nepomutna. On je od staraca iz Optinske pustinje uzeo ono što je najbolje: Ljubav. U svoj život je uneo tu sveobuhvatnu ljubav. Bio je prosto neverovatan, plenio je svojom ljubavlju svakog s kim je razgovarao, ili bio samo u društvu. Nikada se ni na jednog monaha i poslušnika nije naljutio, niti je ijednu preku reč kome rekao. Trpreo je mnogo, ali je sve praštao. Sve brige i probleme je polagao na Gospoda i Njemu jedinom se jadao. Trudio se da tu osobinu prenese svojim primerom i na bratiju i mnogi su od njega naučili kako da neguju tu sveobuhvatnu i bestrasnu ljubav u svakodnevnom životu. Ja sam osetio tu nenopisivu ljubav njegovu koju je on posedovao i koju je preneo na onu bratiju koji su hteli da je baštine.
Kada sam došao u manastir Miljkovo prvo poslušanje mi je bilo da čuvam vinograd. I pošto sam bio sklon snu, ja zadremam, a lopovi dođu i pokradu grožđe. Kad sam se probudio, vidim da nema grožđa. Uplašio sam se i strahom očekivao da ekonomista dođe u vinograd. Došao je ekonom, video sve i ni reč da mi kaže, ništa. Grožđe iz vinograda pokradeno, a on ni reči. Sutradan ponovo dođe i kaže mi: "Tomuška - tako su me zvali kao iskušenika - baćuška je blagoslovio novo poslušanje da ti dam. Čuvaćeš ovce i koze uz Moravu. I tako ja postadoh čuvar ovaca. Ali, opet sam zabrljao. Dali su mi daučim čitanje časoslava dok čuvam ovce i koze, ja čitajući časloslav opet zadremam. Kad sam se probudio, pogledam gde su ovce, a ono ostala samo jedna stara koza. Sve druge nekud otišle. Brzo ustanem da potražim gde su. Kad, one otišle u njivu, probivši ogradu na jednom mestu, ušle i pojele sav pasulj domaćinu. A koza, kad je videla da ja trčim kod ovaca, i ona potrča zamnom i umalo da skroz ne sruši ogradu. Video domaćin šta su učinile ovce i koze i naravno otišao u manastir da se požali ocu arhimandritu. On reče ekonomu da podmiri štetu domaćinu i na tome se završi.