Žitije starca Tadeja III
Meni da je iko od bratije iko ijednu reč rekao, ama baš niko. Sutradan pnovo dođe ekonom i kaže: "Baćuška je blagoslovio novo poslušanje za tebe. Sada ćeš da čuvaš krave na drugoj livadi". Međutim priča se ponovila. Imali smo šest krava, među njima je bila jedna starija koja se volela pokrasti u štetu. Dok sam čuvao krave, pažljivo sam ih brojao da se ne ponovi ista greška. Poneo sam sa sobom i časloslav, i čitao ga s vrmena na vreme. I tako, dok sam čitao ona stara krava uspela da se iskrade i ode u bašte koje su bile nedaleko od livade. Čitajući, ja povremeno bacim pogled na krave i mislim sve su na broju. Jednom slučajno pažljivo prebrojim i vidim nema one stare krave. Pretrnuh i potrčah da je potržim. Kad sam pogledao po baštama, ona je već bila u trećoj i sav kupus nagrizla i izgazila. Domaćin se ponovo žalio, i ponovo je došao ekonom. Novo poslušanje mi je bilo u trpezariji i crkvi.
To je samo jedan deo iskušenja koje je otac arhimandrit pokrivao svojom neizmernom ljubavlju. Bilo je tu i mnogo gorih i bolnijih, ali je otac arhimandrit uvek odgovarao samo svojom ljubavlju. Jedan monah koji je nekad bio gubernator, okružni načelnik - a to je velika ličnost bila u Rusiji - voleo je mnogo da pije. Znao je čak da napusti manastir i ode u selo, i po nedelju dana ga nema. Mora starešina da ga potraži i da ga vrati. Pije i samo pije, a otac arhimandrit mu ne kaže ni jednu reč (prekora), što to radi-ništa. Sve pokriva ljubavlju kao da ništa nije bilo.Videlo se da trpi i strada radi svega, ali nikome niti jedne reči da je rekao. Dolazio je u crkvu na bogosluženja uvek prvi i stao bi za igumnski sto. Videlo se da je prosto satrven brigama, ali nikome ništa da kaže, sve polaže naGospoda. Nikad nikoga nije kaznio. Nikome čak nije ni lošu misao nije uputio, ni preki pogled, niti bilo šta. Svakog je ljubio onakvog kakav jeste i molio se Bogu da ga On prosveti. Svojim primerom življenja je najviše poučavao i nastojao da svakoga preko toga primera dovede na put spasenja. Zaista, izuzetna duša bio je otac arhimandrit Amvrosije, puna ljubavi i umiljenja. Šteta što ga je bolest prerano odvela iz ovoga sveta.
Tu u manastiru, sam najedno osetio da sve volim. Neka čudesna neiskazana radost je obujmila čitavo moje biće. Osećao sam neki neiskazani mir. Sve volim a više ne umem da se naljutim. Žalim sve što strada. Svakog trenutka bio sam u stanju da se zaplačem radi ljudske nesreće i patnje. To je tako trajalo dok se nije upokojio blaženopočivši iguman Amvrosije.
Dok je otac arhimandrit Amvrosije bio živ, sve je bilo dobro. Kad se on upokojio, onda se bratija pobuni. Jeromonah Luka i otac Teofan napisaše zapisnik bratstva koji su potpisali otac Antonije, otac Serafim, otac Roman i starac Marko. Sa tim zapisnikom su otišli kod vladike i rekli da je bratstvo njega izabralo za starešinu i vladika ga postavi za starešinu. Baš u to vreme Braničevski episkop Jovan je premešten u Nišku eparhiju, a postavljen je drugi vladika, Venijamin, koji nije imao tačan uvid u unutrašnje stanje bratstva. Otac Antonije, monah, sad je mitropolit Ruske zagranične crkve u Americi, pita me: "Koga misliš da treba da izberemo za starešinu?" Rekoh: "Otac Arhimandrit Amvrosije kazao je da otac Isakije treba da bude starešina."