Vitovnica
Vitovnica se nalazi na severoistoku od varošice Petrovac na Mlavi. Samo selo smešteno je na levoj obali reke Vitovnice, u podnožju visova Veliki Vranj. Duž celog sela prolazi lokalni put za Petrovac, a sama reka Vitovnica deli selo. Na levoj obali reke nalazi se veći broj kuća, a na desnoj obali ostaje manji broj kuća i seosko groblje. Selo Vitovnica je staro srednjovekovno naselje. Pominje se u ugarskim poveljama iz 1390. godine kao gradić – utvrđenje(castrum Vytinche). U Braničevskom tefteru iz 1467. godine nema posebno upisanog sela. Međutim, u opisu Ali-begovog čitluka (poseda) pominje se selo Vitelnica na lokaciji današnjeg sela. Takođe se na geografskoj karti Braničeva nalazi selo Vitelnica. Kasniji izvori iz 1557. 1661. i 1718. godine pominju samo manastir. Pored manastira se 1733. godine pominje i selo-prnjavor od 30. kuća. Vitovnica je krajem XIX veka brojala oko 120 kuća. Staro selo nekada se nalazilo na brdu Smrdan (koje se nalazi južno od reke Vitovnice i prostire ka Stamnici). Po drugim predanjima staro selo nalazilo se na mestu koje danas nosi ime "Turski potok". Jedno vreme su žitelji Vitovnice živeli na području Strnjaka i Urlaje, krijući se od Turaka. Staro groblje nalazilo sena brdu iznad Urlaje na mestu koje se naziva Pojenj...DETALJNIJE
Manastir Vitovnica
Manastir Vitovnica smešten je u blizini reke Vitovnice (po čemu je najverovatnije i dobio naziv). Sa istočne strane manastira nalazi se klisura reke koju meštani nazivaju "Sklop". Sa južne strane prostire se planina "Urlaja" dok se na severnoj strani prostire planina "Faca". Manastir je posvećen "Uspeniju presvete Bogorodice". Sazidan je u srpsko-vizantijskom stilu. Na steni iznad manastira postavljen je veliki krst koji se vidi sa velike udaljenosti. U dvorištu manastira nalazi se manastirski konak sa nekoliko pomoćnih zgrada...DETALJNIJE
Sećanja Branka Lazića - Manasa
Vitovnica je bila selo kao na kraju sveta, stare kuće se održale najduže u tom selu, a ono nije imalo ni dom kulture koji je već postojao u svim selima. Zorka Knežević u okviru KPZ se naročito zalagala za to i kada je došao dan otvaranja, svi smo bili u radosti. Oduvek sam voleo Vitovnicu jer to je bio drugi manastir koji sam kao dete u V razredu gimnazije video. Išli smo prema manastiru pešice i prečicom kroz Melničku šumu. Vodila nas je prof. Zagorka Pejić koja je predavala francuski jezik. Ova dešavanja pamtim posebno. Za otvaranje doma sliku manastira je uradio Dragan Necić iz Svilajnca, bila je to značajna slika u svakom pogledu. Ono što ja treba da kažem a može da bude neka novina, to je da se Vitovnica spominje u Jermeniji. Bio sam u prilici da to čujem među piscima. Kada sam bio sa Desankom Maksimović i njenom prijateljicom pesnikinjom koja se zove Medeja Kahidze iz Jermenije nisam znao da pitam i proverim ovaj podatak. Vreme čini svoje i kuće koje su bile oličenje nekadašnjeg života, nestaju kao što nestaje sve, jer sve prolazi. Vitovnica je veliki predeo misli koja ide u neka druga vremena i kada osetite svoj hod, on se ne čuje, znate da idete u vreme. Ona jekao Mikena u Grčkoj, ona je na suncu i gradi tišinu koja je veća od govora. Mnogi koji su bili znaju da se nešto sa njima dogodilo. Ne znaju šta...ali čovek i ne može sve da zna, to nije u granicama ljudskog. Volim što su ove reči za knjigu o Vitovnici i voleo bih da svi dolaze i da nađu sebe, da se prepoznaju, jer je to svakako ono što im se dogodi. Mi pripadamo Bogu. Mudri ljudi se raduju životu u tišini i korak koji nam se ne čuje, to je korak prema nama koji nam je podaren od Boga. Blago nama koji tamo hodimo. Ostalo, da li vredi ili ne, nema značaja. Pomirenje nam je dato kao nagrada i uteha.
Branko Lazić - Manas